Freelancer no more: Tanka linija između frilesinga i preduzetništva

good stories

Pre više od 2 godine, počeo sam da radim kao frilenser… ubrzo sam dao otkaz i potpuno se posvetio ovakvom načinu rada, ili bolje – života.

Posle mnogo projekata za klijente iz više od 15 zemalja Evrope, Azije i Amerike, putovanja i rada iz brodova, aviona, vozova, parkova, kreveta, habova… moja frilenserska avantura se završava.

Ako sam već mogao da lepo putujem i dobro zaradim, imam fleksibilno radno vreme i ogromnu slobodu, zašto bih želeo da promenim situaciju?

Dobro pitanje. Možda malo preterujem, ali mogao bih reći da sam maltene doživeo svojstvenu krizu identiteta tokom čitavog procesa. Na kraju krajeva, više puta sam držao seminare, prezentacije i radionice za frilensere, na RTS-u pričao o frilensingu pre samo nedelju dana na Freelance festu vodio panel diskusiju o frilensingu, podsticao drugare koji su davali otkaze i upuštali se u ovu avanturu.

Šta se onda sada desilo?

 

Granica između preduzetnika, startapaša i honorarca je vrlo tanka

 

Kako je to moj prijatelj Ivan, jedan od suosnivača sajta Honorarci, prve internet baze frilensera u Srbiji napisao u blog postu, “Granica između honorarca i preduzetnika koji će sutra napraviti sopstveni biznis ili start up projekat je jako tanka. Ono zbog čega su honorarci skloni tome je najčešće višegodišnje iskustvo u kome su stekli mnoge veštine. Uz dostupnost tehnologija danas je lakše nego ikad pokrenuti sopstveni posao.”

Tokom godina, pokretao sam/pokušavao da pokrenem različite startap projekte, prošao program Nova tehnološka preduzeća ICT Hub-a, učio o biz devu i voleo da budem deo neke nove priče, odgovoran ali i slobodan da je oblikujem i gradim.

Nedavno sam, igrom slučajeva, baš na frilens platformi naišao na danski startap Opinodo, koji pomaže korisnicima iz više od 40 država da smisleno monetiziju svoj sadržaj kroz ankete.

Rad u startapu kao najbolje iz sveta frilensinga i preduzetništva

opinodo

Kada sam govorio o frilensingu, često bismo diskutovali i o izazovima ili nekim “lošijim” stranama ovakvog poslovanja. Na primer, nestabilne finansije (ima meseci kada zaradite četiri prosečne plate, ali i kada zaradite četvrtinu prosečne plate), izazov samodiscipline i organizacije vremena, to što ste sebi i PR, i HR, i računovođa + ono čime se, zapravo, bavite…

Međutim, tek u poslednje vreme, primetio sam još jedan aspekat frilensinga koji me do sada nije “mučio”. U radu, pa čak i kada to nije bio “samo” prevod, pisanje sadržaja, postova… nedostajalo mi je da mogu u većoj meri da oblikujem i dugotrajno gradim nešto dobro – novu priču, proizvod, uslugu… nebitno.

Pozicija frilensera je savršena zbog ogromne slobode i manje stresa, ali nekako mi je, posebno u poslednjih nekoliko meseci, nedostojao intenzivniji, dugotrajniji odnos. I osećaj nekog dubljeg doprinosa određenoj priči, maloj ili velikoj, kroz mogućnost građenja kulture tog startapa, oblikovanja proizvoda i kreativne igre sa opcijama, kao kada smo se igrali kockicama i pravili nešto novo.

I dalje nisam u korporaciji, i dalje nisam izgubio slobodu, u ogromnoj meri sam nezavistan od lokacije (za početak i nemamo kancelariju u Srbiji), a sa druge strane sam dobio mogućnost da se dodatno usavršavam, gradim timove i jednu uzbudljivu priču u dinamičnom okruženju gde su mi, uz odgovornost, istovremeno odrešene ruke…

Freelancer no more.

Jedna velika i draga faza je završena, i sada sam radoznali ex-frilenser uzbuđen zbog mogućnosti da izgradi nešto.

 

  •  
    244
    Shares
  •  
  •  
  • 244
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Leave a Reply