Skandinavija: Vreli startapi hladnog severa

Tekst je pisan za Netokraciju, i objavljen 29. 3. 2016.




Ako ne govorimo o nafti, IKEI, Volvu ili blek metalu, u čemu su to skandinavske zemlje među najboljima u Evropi? I šta to čini Skandinaviju posebno uzbudljivоm, a da nije lepa i očuvana priroda?

 

 

Foto: Netokracija
Foto: Netokracija

 

Tipični stanovnik Balkana najverovatnije pomisli na naftu, fjordove ili zimu kada pomisli na Skandinaviju. ‘Ladno al’ standard. Neko pomisli na IKEU, neko na LEGO kockice, Volvo ili grupu ABBA… Neko možda na visoke, plave devojke i momke. Međutim, nekako svi smetnemo s uma jednu konstantu vezanu za Skandinaviju, koja se provlači bukvalno još od doba vikinga: inovativnost.

Da li ste znali (a verovatno jeste) da što se tiče startapa, Evropa dosta kaska za Amerikom?Junikorn, startap procenjen na više od milijardu dolara, još uvek je donekle retkost za Evropu. Ali da li ste znali da je, prema Financial Times-u, po broju startapa vrednijih od milijardu dolara Švedska druga u Evropi? Da je Stokholm grad broj jedan na Wired-ovoj listi 100 najvrelijih startapa Evrope za 2015? Ili da je Norvežanin napravio i Apple-u prodao Siri? Sad znate.

Šta se to krije ‘gore’?

 

Osim toga što je izuzetno uspešna u podršci i razvoju novih startapa, Skandinavija je zanimljiva po tome što nije toliko eksponirana kao jedna od inovativnih sila Evrope, što makar po mom skromnom mišljenju itekako jeste. Iako kod nas nisu toliko poznati, primeri za uspeh skandinavskih startapa zaista su brojni!

Prema Financial Times-u, dva najvrednija tehnološka startapa Evrope dolaze nam upravo iz Skandinavije, a to su giganti Spotify (Švedska) i Skype (Švedska; suosnivači poreklom iz Danske i Švedske).

Komunikacije, striming muzike, fintech i gejming: samo neke oblasti u kojima Skandinavija ima svoje junikorne – kompanije od kojih je svaka vredna više od milijardu dolara.
Komunikacije, striming muzike, fintech i gejming: samo neke oblasti u kojima Skandinavija ima svoje junikorne – kompanije od kojih je svaka vredna više od milijardu dolara.

 

Švedska per capita proizvodi najviše tehnoloških jednoroga u Evropi, odnosno startapa vrednijih od milijardu dolara. Najviše u čitavoj Evropi! Stokholm je bukvalno postao fabrika nordijskih „džinova“ zahvaljujući planskim ulaganjima i stimulaciji startap ekostistema. Ukoliko se posmatraju samo javne sume pojedinačnih exit-a (prodaje) startapa iznad pola miliona dolara, Norveški startapi su generisali skoro 125 miliona dolara tokom 2015, a ovakav nivo investicija smatraju niskim i žele da dostignu Švedsku.

Skandinavija se plasira čak i kao lider u gejmingu, sa kompanijama kao što je Supercell iz Finske – firmom koja je vrednija BuzzFeed-a, Evernote-a i Eventbrite-a zajedno, sa procenom na oko 5,5 milijardi dolara. I sve to zahvaljujući igricama Clash of ClansBoom Beach i Hay Day. Što se tiče uvek aktuelnog fintech sektora – švedski startap Klarna koji uvodi revoluciju u proces kupovine je procenjen na preko 2 milijarde dolara u 2015, a uspešno se šire na tržišta izvan Evrope.

Inovacija zahteva mozak, ne novac

 

Citat iz podnaslova je preuzet iz prilično (samo)kritičnog teksta norveške verzije Politike, pisanog krajem prošle godine. U tekstu se zamera to što Norveška, iako svakako ima tehnološke kompetencije i novac, nije dospela na Tajmsovu listu zemalja Evrope sa najviše junikorna, a susedna Švedska je zauzela drugo mesto jer ima 7 startapa vrednijih od milijardu dolara“Gola žena nauči da plete…”, pozivaju se u članku na Norvešku poslovicu, “a u Norveškoj niko nije bio go poslednjih 40 godina.”

Netvorking, ideje i znanje – daleko bitniji faktori od velikih budžeta.
Netvorking, ideje i znanje – daleko bitniji faktori od velikih budžeta.

 

OK, na našim prostorima svakako nemamo norveških problema i možda se ne bismo svi složili da novac može i ovako negativno da utiče, ali mislim da bismo mogli da se složimo da u slučaju Skandinavije novac nije jedini, niti presudan faktor za uspeh inovacija. I mislim da su tu uboli poentu.

Do ovakvog uspeha zasigurno gotovo jedino vodi složena kombinacija faktora, kao što su planska ulaganja u razvoj i infrastrukturu, podrška startap ekosistemu i resursi u znanju i tehnološkim kompetencijama, ali i razvoj kritičkog i preduzetničkog mišljenja, kao i socijalna sigurnost (koja je sjajna sigurnosna mreža o kojoj većina preduzetnika s naših prostora može samo da sanja). Pa na kraju i uspeh već poznatih skandinavskih startapa koji privlači nove investitore, a o kojima će se tek pisati.


Ovaj tekst je izvorno napisan za Netokraciju, gde je i objavljen kao prvi od tekstova planirane kolumne o startapima, tehnologiji i inovacijama u kontekstu nordisjkih zemalja.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Leave a Reply